Сивино маче из 2020. и то мајска берба. Одмах за њим, неколико недеља касније, једна од близнакиња (Џими и Дарко), је имала и једно још светлије, чупавије и пуфнастије маче, које се цело лето мотало, у пару са њим, око наших ногу док бисмо седели напољу, нарочито док бисмо спремали воће за ракију или је пекли.
Онда је то маче одједном нестало, а он је остао. Име је добио тек фебруара наредне године, види 01-II-2021.). И, како тамо пише, изметнуо се у правог Доналда, осим што, док ово пишем, има већ шест ипо година и још је као нов. Има можда квргу-две на глави, ал' никад није био замућеног ока или да му је висило парче коже са врата, као што је претходнику.
Велик је, мишићав и тежак. Као и свако маче, у почетку је имао велике уши, а сад изгледа да су му мале, јер му је крзно на темену тако дугачко. И, као и у сваког од Јоханиних потомака, зимско крзно подразумева и скоро лављу гриву, и уши чупаве изнутра. Једино му баш не успева оно њено, да скупи уши док зева. Скупи их помало, ал' не и да их скроз завори, како је она умела.
Маја-јуна уме да изгледа прилично чудно. Кад губи зимско крзно, то му иде од главе према репу. Старо буде жућкасто и вунасто, а ново глатко, сјајно и тамније сиво. Фотка је из октобра 2026. Не види се баш где је гладак где вунаст, ал' боје да. Кад му дође до краја ребара, изгледа као да је стражњи део огрнуо у овчије крзно.
Због тог крзна изгледа као да му је реп краћи, а није баш.
31-X-2026 - 5-XI-2026