Лена је јуче ишла са школом на некакву екскурзију, па сам је ујутро одвезао до школе. Лепо и шарено и исто као и кад смо ми ишли као клинци, једино што су аутобуси приватнички и много бољи. Нисам се нешто много нашкљоцао.
Паде ми нешто на ум да видим на шта сад личе европска кола. Пре месец и нешто сам накупио по мрежи овећу гомилу фотки старих кола, например овог југа са буџеним точковима, па и гомилу старих фића, спачека, трабанта, нешто историјских а нешто и однегованих олдтајмера. И ту схватим како су многа од тих кола имала оригиналних решења, чак се може рећи и конструкторског богатства духа, а како су овде сва кола слична. Има један модел, никад нисам запамтио који је јер га нисам виђао изблиза, који је пљунута моја корола, још кад се трефи и боја, тешко се разликује. Ма тржишно једноумље, сви знају каква кола Амери хоће а каква неће.
И кренем од Француза. Осим Пужоа, што исто није потрајало, нема француских кола овде. Немачка још ђене ђене, виђао сам аудије и бенџе, па и фолцике (али само пасат, у ствари, голфа сам слабо виђао, а реклама за онај што је још мањи се није баш примила овде).
И нађем. Јее, какво освежење. Рено меган, ма то овде не би успели да продају ни позлаћено. Предња решетка у чудно исецканим многоугловима, задњи прозор вертикалан. Ма не, никад то овде неће бити. И ту ми проради нека евроносталгија.
Вести од куће, тетка Мима има проблема са кичмом, прима инекције, а тетка Милица продала ауто за 1250 DEM.
Лена направила морско прасе од папир машеа. Моја драга завршила себи неки комплет од (истина, прилично сивог) тексас платна. Одлично јој стоји и баш се нешто не сећам да га је нешто много носила.
Пошто ме Брекс оставила неколико дана на миру, скупио сам шта сам радио са класама оног додатка за рад са лицима, адресама и везама између њих, који смо узели онако за тестирање (поврх ВУМ, на који се качи), и послао аутору.
„Наравно да је изгенерисано... што би ико то писао ручно, кад имамо рачунаре? :) Нешто од овог ће испасти неопходно, нешто од помоћи, а нешто чисто губљење времена. Пошто не могу да знам које је које, ево све.“
Јавио се недељу касније, каже „спремно је за бета тестирање“. Е, да, а ми већ то трошимо у производу од ког живимо...
У недељу ишли до Ричмонда, да обиђемо Го и Рикарда. лепо се прошетали по универзитету. За разлику од новоизграђених, који су сви негде ван места и практично засебно насеље, овај је у старом центру града, раштркан по територији отприлике једне месне заједнице, па између зграда има и другог садржаја, нарочито тих старих здања изграђених после великог пожара из „Прохујало с вихором“. Свуд расцветано жбуње и оно вирџинијско керино дрво.
Нашли смо чак и на једном месту да је неко запатио јоргован, баш лепо мирише, исти као наш, само што је већ био мало прецветао. Мада, видели смо на једном месту и онако да расте преко зида и пружа се на улицу. Штета само што доста тог старог Ричмонда пропада - док смо се шетали нашли смо један део Широке улице (Broad street, у нашем жаргону Бродска), који је баш запуштен. Доста фасада није у бољем стању од старих сеоских домова културе претворених у магацине па батаљених. Опет, петсто метара даље, у делу где је универзитет, чак су и ватрогасни прикључци на згради од никлованог нерђајућег челика, цакле се као огледала.
Међутим ноћас окрену неки ветар, једно пет минута је тресао гране (бреза пред терасом сад управо почиње да затвара видик - таман је толико олистала да се сад тешко провиди, мада је лишће још ситно, око 3цм ширине). Онда се све смирило, чак сам преконоћ оставио отворена врата од терасе и уопште није било хладно. Нека кишица јесте оросила асфалт, и то је све. Што каже Го, верује им само за тренутну температуру, а за било какве прогнозе не да промашују него свака част. Занимљиво да нигде не објављују притисак, само на мапама покажу где је повишен где снижен. То ни код нас нису објављивали док Студио Бре није увео.
29-X-2026 - 29-X-2026