25-X-2026.
Изборни дан и повратак на зимско време. Гледам Бурунди, гледам Данас (још око осам ујутро), гледам ВолимЗрењанин.ком, свуда редови. „Овако никад није било“ - ма, гужва је чак и у Лос Анђелосу пред конзулатом, иако тамо отварају у 21:00, што је као фора да буде у исто време кад и овде, а у ствари смицалица да се смањи излазност.
План је био да она тури нешто да се крчка, па да одемо да гласамо и да буде готово док се вратимо. Сад, гледајући колике су гужве, зајеби, прво ручамо. Рачунамо с тим да ми баш рано ручамо и да ће ваљда бити мање људи у време кад нормалан свет ручава. Идемо бицикловима, гласачко место нам је у старом крају, у забавишту на 25. мају. Могли бисмо и колима, ал' не, кад већ имам значку од Бицикл гериле, да је и користим.
Неке од реклама фирми које намигују народу, истицањем тројке на видно место (кад например напишу „Зamislite“, или НЛБ која се опет зове тако, јер кад је појела комерцијалну банку звала се НЛБКБ, сад им реклама гласи „3 слова су доста“) још стоје, неке су повучене, ал' нема везе, што реко Крлежа „било па није“, доприноси атмосфери. Позориште на Славији објавило да се скида представа „Власт“ и уместо тога ће се играти „Народни посланик“ - обе из Нушићевог пера. Реч на данашњем речку је „листа“. За Фићиног Дечка сам већ знао да је тематски, па сам ухватио по четири звездице на кецу ( „трица“) и двојци („смена“, „власт“).
Цело преподне читамо на пет места колики су редови за гласање, излазност је невероватна.
После ручка, око 13:00 (дакле и ручак смо одморили, данашњи дан има 25 сати), седнемо на бициклове па ајде до старе куће да покупимо позиве за гласање. И даље их добијају и Го и Нина. На олуку, ове налепнице. То је невероватно, и ово као и оних педесет са „студенти побеђују“, увек буду тако шмрљаво ољуштене да им то уопште не смета, порука је и даље јасна. Било је око 13:30 кад смо гласали, у апсолутном миру и тишини, упалио наш план да гласамо док нормалан свет руча. Сликао сам је док гласа, да пошаљем у четни састанак, па ми се обратио шеф бирачког одбора, каже пошто сам фоткао мора да прави записник. Реко сликао сам жену, ево види... А тај олук, јел' то овде. Не, реко, то је наш од куће. А ни значка не би смела. А не, то је од бицикл гериле, то није политички. Добро, онда ништа не треба.
Кад смо изашли, сели на клупу да издимимо по једну, изашао и тај шеф одбора са женом, солидно добром рибом али се толико напудерисала да је постигла онај воштани тен типа „још два месеца па срчка и укоп“. Испред ограде, десетак метара од капије, стоји десетак младих, углавном момци, и само чантрају. Питамо га који су ти. Каже ту су цео дан, само пазе, ништа им не промиче. У повратку, снимим нову таблу код Еве, ал' не са улице него с бока, где им је паркинг, нешто „Комбинат, месо и тесто“. А, нови брзождер, после сам их нашао на мрежи, каже кило ћевапа са комплет сомуном, луком и кајмаком 1900 динара, џабе достава. Па, пробаћемо једном и то. Свратили и до Светофора, нисмо се нешто напазарили, ал' су бар имали клопу за мачке. Већ надомак куће, спазим неке клинке, иду ка МЗ (где је БМ), једна носи позив у руци. Једино ми чудно што су пунолетне, не изгледају баш.
Јеботе колики је онај чаршав од гласачког листића, формат А2. Ваљда што мора да је на четири језика па не може ситније. Трипут мора да се савије да би се убацио у кутију. Па реко само док их све размотате има да оде цео сат.
Излазност до 14:00 прешла 50%, ово је лудница. Вучић већ извео фаланге ћација на улице, бар око старог двора, тј између двора и Ћациленда, и мурију са возилима за разбијање демонстрација. Ало бре, па има још шест ипо сати до 20:30, кад очекујемо да ћеш да прогласиш победу и изазовеш јуриш на зимски дворац. Мада, слабо се нешто оглашавају, јављају само о успесима својих провокатора, одглуме негде напад па буду ухапшени, голицај ме да се смејем. Не само Бурунди, него и Црта и још неки процењују да ће излазност изаћи на 71% (од бирачког списка који је само за 200.000 људи краћи од укупног становништва, нема деце нема малолетника), дакле пукао је. Тј при овој излазности не може довољно да украде, а и по оном што јављају независни медији (одбрањени, свака част новинарима) доста покушаја крађе је спречено.
Поподне се јавио Боба, иду у уторак код Лене да виде децу, па ако хоћемо и ми. Е, били смо јуче, нека вас. А таман су били рекли да им ове недеље Филип личи на Бобу. Онда други пут, од недеље негде да их посетимо „на познатој адреси“. А уселили сте се? Па, како тако, још не знамо где нам је пола есцајга, чарапа, ма свачега, ал' ето закључили смо да је кућа довољно готова. Управо тако се и каже, „довољно готова“, а кад си већ у њој све ће ићи лакше него кад само свраћаш, а баш готова неће бити никад. Важи, па се видимо кад то дође на ред. Иначе, избегавају викенде, јер Милена ради декорације за славља, а то је вазда викендом.
Лена ишла на гласање носећи Филипа у кенгуру, пустили је преко реда. Милан остао кући са Тањом, гласао је касније и начекао се. Ех, „могла сам да му га позајмим“. Рачунам да нам за пар недеља нико неће веровати да уопште нисмо чекали.
Поподне је прошло у читању свега што је изашло. На Бурундију општа шацометрија, хоће ли излазност изаћи на 71% - досад је ваљда једном прешла 60, и то 2008. Око пола осам легнем да одремам, да прескочим узбуђење, изведем скок времепловом у блиску будућност. Напољу сви набријани за окршај, народ на улицама, мурија по центру, блокирана Краља Милана где је РИК, кордон на оба краја, искључено улично светло, иза Ћациленда, уз зид старог двора, поређано двадесетак борних кола жандармерије. Прошло пола девет, Вучић није покушао да прогласи победу, један сценарио је отпао или се одлаже...
Зове Го, стигао нови закривљени монитор за Нешу, дигитална полароид фоткалица за Аниту (има екран назад, просто сочиво и мали термални штампач, не изгледа то ни тако лоше, нек траје док не потроши папир). Током разговора сам често завиривао у десни монитор и на време спазио вест да је Вучић признао да је попушио. Крај игре. Мурија се потом нагло повукла, нигде се нису дали видети, а и Ћациленд се одједном испразнио.
Кад смо се поздравили (Неша је испалио два-три добра штоса, ал' нисам попамтио (а, ево један: - where do ravens go to drink? - to a crow bar.), мало сам био ошамућен), сели смо да попијемо. Јесте да је треће вече за редом, ал' имамо ваљан разлог. У пола три сам у четни састанак написао „срећна победа свима који славе“, чега се уопште не сећам :). Гледали смо неколико преноса и снимака од пре пар сати, људи славе на трговима, скачу, певају, љубе се насумично. Главни трофеј су столице из Ћациленда :). Има и снимака како људи склањају оне ограде, и како руше велики шатор. Нигде ниједног жутог прслука, нема зашто да се редари, провокатори нису добили дневницу или не смеју ни да изађу, и нема нереда, свет весео.
Ујутро се Јептелу нешто скембечило, па смо трипут остајали без интернета... ајд ево трећи пут ће ваљда да држи (и држало је). Цео дан читам извештаје о изборном дану. У Београду радна акција, износи се ђубре, нема више Ћациленда, враћа се Пионирски парк. Похована крилца и остатак салате од кишељених јаја и кромпира. Увече журке по трговима по целој земљи, осим у Зрењанину, где је журка била на Авали. Увече ме савладало, ваљда од напетости и чега већ, легао пре једанаест, нисам могао вилицу да саставим колико сам зевао.
Наравно, у уторак устао већ у четири, доста сам и спавао. Новинари и даље спавају, а таман бих сад да читам шта је све било. Огласио се макар, у Данасу, Марко Ницовић, некадашњи шеф полиције. Отприлике, горњи ешалон мурије је можда био већ скроз замењен Вучићевим људима, али другом и трећем је допиздело и кад су кренуле провокације и ћацији навалили на рају, почев од изрежираног инцидента у Лазаревцу, пајкани су солидарно (и свуда истовремено, свака част на организацији) одбили да их бране, правили се мртви исто као што су се дотле правили мртви кад ћацији бију народ. Само што је овог пута народа било много више, а ови видели да је ђаво однео шалу и разбежали се. Још су покушали да направе инцидент да нападну мурију док се повлачила из Ћациленда, али су студенти то спречили, направивши кордон између мурије и ових, у невероватној замени улога. Те је тако избегнут и сценарио где би неко страдао а овај онда имао изговор да прогласи ванредно стање.
Пошто је осталог текста било мало и већином премлевеног од већ прочитаног, вратио сам се Андрићу и читао даље до пола седам, кад је и она устала. Вртео фес успут, и некако ми и тај сопствени живот боље изгледа, напрасно. Да не бих опет прилегао пре ручка, решим да одем до Детелине и купим још једно буре за резанце, метлу за терасу, и платим струју. На углу видим да је цела улица закрчена, испред радње дугачак камион заузео цео паркинг, стигла роба, истовара се. Мало даље, између кладионице и апотеке, мурија и хитна, види се пао бицикл. Неки чича ми даје знак да се вратим, нећу моћи да прођем. Убацим у рикверц, на раскрсници сам, могу, кренем полако, кад чича крене да маше да станем. Прикочим одмах и видим у десном огледалу точак на земљи и једну ногу. У јеботе откуд сад, пре три секунде је било све чисто. Угасим мотор, изађем, помогнем баби, тј њу је нека жена придигла, а ја покушао да дигнем њен бицикл. Неће да стане, електрични, искључила га она, на кључ. Први пут видим возило које наставља да окреће точак и кад дигнеш руке са команди. Па јеботе... није ни чудо. Још госпођа има и наочари око +7... добро, ништа није било, нисам прешао више од пола метра. Шта је који курац ишла ка мени, имала је и с лева и с десна места колико хоће да ме обиђе. Она све нешто богоради, кука, ал' уопште не гледа у мене него само у ту другу што јој је помогла да устане. Изнервирао сам се штогод, ал' ајде, добро сам и прошао, она је отишла не погледавши ме, нема штете, бупнула је буљом о асфалт и то је то. Осим овог чиче и те дргуге госпође нико није ни приметио, сви гледају у ону прву гужву. Паркирам на травњак испред оног камиона, пазарим шта сам имао (заборавио арпаџик, ал' није хитно), одем платим струју, успем и да изманевришем, у ствари лако јер оданде нико не наилази.
Увече, нико није звао, Лена има госте, са осталима смо причали за викенд. Око 22:30 седнемо да докрајчимо оно што је претекло из другог балона лањске крушке, чашица ипо, пређемо на овогодишњу вишњу. Нешто ме јако пичнула, неочекивано, кад је било „ајд још пола“ једва да сам мало отпио, не могу више, душа ми спава. Гунђала је мало како сам је изневерио, њу баш кренуло... Па кренуло и мене ал' ме нешто брзо и стигло. Вратили остатак у флашу и позаспали.
Среда, 28. Пронео се глас да је Шешељ бацио кашику, а баш сам се синоћ мислио како ми се пије дуња. Ал' ништа, причекаћемо. Оно, нигде га нема, бар је видео како се распада магнум опус његовог најбољег ученика. Ухапшен директор Јовине гимназије, Загорка се пробудила из зимског сна, тужилаштво убацило у шесту... Дачић се сетио да има овлашћење да хапси, види молим те, откуд то одједном.
Поподне обрнули још једну туру резанаца, има јаја, има бурета. Предвече се видели са Леном, јесте каже било им јуче Боба и Милена. Планирају ли проширење? Још им није касно, а и нешто су и мислили једно време, ал су клонули духом јер су практично сви из њиховог друштва, који су се одважили на рађање, лоше прошли једно с другим, па су онда и они у бедаку.
Четвртак, 29. Испливавају говна. Вулевић изашао са причом о томе шта је све мурија изнела на улице за изборну ноћ, и да је звучног топа итекако било. Портал ВолимЗрењанин објавио ситопуце из вибер групе „СНС Жарко Зрењанин“ која је била берза за запошљавање код државе - јавна предузећа, школе. Као за инат, Бурунди цело преподне под одржавањем, више не ради него што ради. И Егзит фестивал се враћа на Ђаву догодине.
Поподне, појави се линак на распадсистема дот ком, нови сајт који се освежава на сваких пола сата, о оставкама, кривичним пријавама, оптужницама, хапшењима. Кад сам га отворио, било је 6 ставки за данас, после вечере 13, а пре него што смо сели да попијемо, преко 20. Тај ћу да држим отворен до даљњег, да ми не би која реч промакла.
Петак, 30. Написао 31-V-2015. и... сустигао себе. Више немам ствари које сам прибележио да напишем касније, све сам већ. А и од последњих белешки, бар трећина се завршила са „већ има“, „ушла суседна фотка“. Те тим овај Бјо прераста у, јебига, дневник. Оно две-три ствари које сам мислио да ћу једном написати па нисам, вероватно нећу ни сад, можда из других разлога него досад, ал' излази на исто. Уосталом, текући догађаји се ионако претичу, садашњост је одједном постала боља и нешто више нисам жељан досаде.
Цео дан, наравно, само вртео форум, вести, распадсистема.ком... последња вест је било да је НБС блокирала Алта банку Дамира Мацуре (који је власник ко зна чега све), а ујутро већ да су покренули стечај, и да је Реља Огњеновић, директор ПИО фонда, виђен како пакује пинтле и седа у кола у неко недоба, снимио комшија и одмах окачио. То је онај што је био шеф банде ћација задужених за Шаровића и Радића 15-III-2025.. Мој коментар на Бурундију: „1 Јојгованка га исукала и ударила њиме о сто, а онда се осмехнула публици, чекајући аплауз. Оно кад ти је већ почео распуст и онда се трудиш да поправиш кеца из владања. :кокице:“.
Спомиње се: 31-V-2015., 15-III-2025., 25. мај, Анита Џенифер Бергер (Анита), Бјо, Бурунди, Горана Средљевић (Го), детелина, Добривој Гунароши (Боба), Ева, Јелена Средљевић (Лена), Милан Настић, Милена Пожарић, Невена Средљевић (Нина), Ненад Бергер (Неша), Тања Настић, фес, Филип Настић, на енглеском
25-X-2026 - 2-XI-2026